Шлезвиг-Холштајн (Schleswig-Holstein)
Мочвара у Ајдерштету, типична за обалске пределе државе
Обала је веома дуга и представља 3,2% свих европских обала. Највиши врх је висок 168 метара. Многе површине су мочварне, а има и доста језера. Кроз државу пролази Килски канал.
Шлезвиг-Холштајн се у историји делио на следеће покрајине:
* Шлезвиг
* Холштајн
* Либек
* и некадашње војводство Лауенбург
Покрајине Шлезвиг и Холштајн делиле су реке Ајдер и Левенсау које су исто тако означавале северну границу Светог римског царства (пропало 1806) тј. Немачке конфедерације (1864). Након што су се војводства Шлезвиг и Холштајн ујединиле и постале пруска провинција, војводина Лауенбург се 1876. придружила и имала статус округа у Шлезвиг-Холштајну. Законом Велики Хамбург из 1937. Шлезвиг-Холштајну је прикључен бивше бискупско седиште Ојтин, ханзеатски град Либек, Гестахт, Гросхансдорф и Шмаленбек. Хамбургу су припојени Алтона, Вандзбек и неколико општина као Бланкенезе, које су дотада припадале Шлезвиг-Холштајну.
Географска карта - Шлезвиг-Холштајн (Schleswig-Holstein)
Географска карта
Земља (геополитика) - Немачка
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
EUR | Евро (Euro) | € | 2 |